Photoshop

Nedavno sam pročitao ovu pesmu i oduševio se... Iako na "prvu loptu" može da se učini banalnom, lako se uočava njena višeslojnost... Naterala me je da se zamislim nad nekim stvarima...
Hvala drugarici Ivani Stanisavljević na dopuštenju da objavim njenu pesmu na mom blogu ;)

- - -

Inspiration from last night or better say early this morning around 3:30am... I woke up and couldn't fall asleep.. and many thoughts were running through my head and than I realized the next thing:

I wish I could open
a photoshop in my life
and change opacity
of some stuff
and use the fill tool
for some layers
that live in my heart
Oh, I would so like
to open that kind
of photoshop!

Ivana Stanisavljević
19.11.2008.

www.razzlog.com

Ova vest je nekako prošla mimo ovog bloga, ali nikad nije kasno da ispravim grešku.

Nedavno sam "pustio u pogon" sajt posvećen mojoj muzici - www.razzlog.com. Posetite, slušajte, uživajte, komentarišite... ;)

Dodao bih još i to da me možete naći i na mySpaceu - www.myspace.com/razzlog.

Strane grane

Pod sprane, strane,
strehe utehe
vrle hrle
ptice selice.

Tobože može,
u po' noći, pomoći
da oprosti kosti
predaha predaka.

No tema nema
osnova snova.
Od klina istina
rana je dana.

U, lane strane,
grehe utehe
ipak vrle hrle
ptice selice.

A grana strana
je crna od trna,
za dane bez hrane
i neba bez hleba.

:: 24.11.2003.

Pokušaj

Pokušao sam da objasnim sve,
ali pokušaj je odlučio da razlije se
u reči, stihove, strane...
Nanizale su se duž grane
na stablu života.

Iz neuspelog pokušaja
shvatio sam da nema vremena.
A nemam ni volje za borbu
protiv bujice novih misli,
koje niču iz semena,
a ja ih, kao pokisli vrabac,
halapljivo kljucam...

I shvatio sam moć pisane reči,
koja opija me svog...
Ali, kasnilo je saznanje
da se moram čuvati moći nenapisanog...

:: 17.12.2003.

Veverica

Veverica je rupu izdubila
u drvetu hrastu.
Tu je sebi kuću napravila,
tu, gde žirovi rastu.

Sada ona žirove, kestenje,
orahe, lešnike... skuplja po drveću,
da, kad ode na zimsko spavanje,
ima zimnicu, od prošle bolju, veću.

Kišobran

Stojim.
Pod kišobranom svojim.
I brojim
odjeke kapi kiše,
prve, druge, treće...
Sve ih je više...
Hajde,
ne prkosi vodi.
Hodi,
zakloni se pod kišobranom mojim.
Niko tvoje pravo
na kišobran oduzeti neće...

Makka

You find yourself on the crossroads, standing.
Your eyes are looking for an old gray raven.
His flight will guide you to an ending.
He'll lead your soul on a path to Heaven.

Your weaken body will dematerialize,
setting your eternal soul free.
Like the bird, your soul flies.
Within the light, it disappears...

Razzlog - Dark Side of the Mood

Dugo sam izbegavao da vas navedem na drugi moj trag - sonični trag moje muzike, koju takođe mnogo volim i (zlo)upotrebljavam u iskazivanju svojih emocija :) Ali, ipak je ovo vest kojoj nisam mogao da odolim:
moj "muzički alter-ego", Razzlog, izdao je svoje debi izdanje,

"Dark Side of the Mood"

Izdavač: AtmoWorks

1. Into The Waves
2. Trippin'
3. Anger Management
4. So Long...
5. Crushing Waves

linkovi:
AtmoWorks / AtmoWorks Store
Razzlog mySpace

Smisao

Ne vidim više
sebe u smislu...

A smisao curi
kao pesak u satu...

I rima se gubi
u peščanoj oluji,
                        nestaje...
Odmahuje zbogom...

Crno-bele vizije

Prilika u crnom ogrtaču gmiže kao zmija.
Sunce lagano prestaje da sija.
Životna inercija polako gubi smisao.
Nestao je svako vredan ko je disao
ovaj sve crnji vazduh oko mene...
Sve prekrivaju samo sene.
Uspomene na srećne dane blede...
Svakim sekundom minuti sve manje vrede.
Pritiskaju kao grede. Trenuci bede
istiskuju trunku optimizma.
Svet je prepun pesimista.
Svima je priča ista,
odavno se izgubilo sve što blista...
Zarđala bista narodnom heroju
prolazniku priča priču svoju.
Cvet se suši, vene, gubi boju,
pod naletom kiše koja prska.
Pupčana vrpca veoma je krhka,
koja nas veže. Potreban je drhtaj,
dah vetra da se razbeže
sve laste, odlete u nebo
i više se ne vrate.
Njihovo jato prate sve ptice selice
i leptiri sa polja svila,
orošenih krila.
Vuku me nemiri da jednom zauvek
sve se okonča i smiri.
A vetrić lagano piri...
Tamna prilika pod ogrtačem viri
skrivenim pogledom.
Oko mene sve je bledo, sivo...
Ledena ruka pruža se na moj život.
Par latica sivih ruža
prekriva moje okvašene oči.
Pod okriljem noći
prilika mi ruku daje.
Ne hajem za izgubljene zagrljaje.
Nijedan život ne može večno da traje.
Slobodno letim u nove obražaje.
Prilika me vodi, vrpca puca,
a ja čujem samo kišne kapi
i slabašne odjeke mog srca,
koje prestaje da kuca...

Papirić (sa mojim imenom)

Papirić sa imenom mojim zgužvala je ruka u grču,
kao stomak deteta kad siđe sa vrteške.
Slomila si sve, ne mareći za srču,
a papir je bačen u kutiju za greške.

Ispravi, barem, papirić taj;
napravi avione, neka polete.
Dočekaće, možda, tako svoj kraj
kao igračka za razdragano dete,

koje će ih uhvatiti dok su još u letu,
smatrati ih lepim, veselim i svojim
i znati da uzvrati toplinu detetu
na parčetu papira sa imenom mojim...

:: 04.03.2008.
:: pesma je u tesnoj vezi sa pesmom "Dete (u meni)"

It's Raining Again...

Dark clouds are driftin' across the sky...
All stars are sad and moon's going to cry...
It's like the universe has never ever been bright...
The darkness yields its heaviest night tonight...

After eternity of almost everlasting bliss,
I feel unrest: it wont let me forget that kiss...
Just a few words collapsed it all to end...
Cold raindrops are puncturing me...
                                           It's raining again...

Ah, ta biologija

Anatomija,
antropologija,
fiziologija,
higijena...
Baš je gadna ova biologija!
Čeka me svake srede,
svakog petka,
podmukla kao hijena.

Homo sapiens, hominidae,
primati, sisari, hordati...
Ko bi to sve mogao znati,
ko sve to da zapamti?

Citoplazma, ćelije, tkiva splet,
jedro, jedarce sa hromozomima...
Sve dublje zalazim u mikro svet...
Koliko li tih pojmova ima?

Interfaza, metafaza,
anafaza, telofaza,
hipofiza, analiza...
Sve to treba da se uči
podrobno, izbliza.

Adolescencija,
delikvencija,
pušenje - gušenje,
endemija, pandemija...
Koliko samo ima tih lekcija!
Baš je zamorno ovo učenje.

"Skratite malo pojmove ove!",
reći će svaki đak.
"Loše utiču na senzitivne nerve,
koru velikog, i na mali mozak!"

Zbogom, juče

Nebo gori čudnim, narandžastim sjajem,
uz sunce što tiho roni u horizont...
Moje misli lutaju u potrazi za krajem,
u žurbi napuštajući izgubljeni front...

Mračni kutak uma pod utiskom se širi,
da se tmurne misli ušuškaju, skuče...
Vreme je u stanju, jedino, da smiri.
Danas se lagano pretapa u juče...

Trun snega na usnama

Trun snega na usnama
trgla me je iz zimskog sna,
kao meki dodir tvoje usne.
Davno izbledela uspomena...

Šta se tad desilo sa nama...?

Kao magija kad se zgusne
u vrtlogu belog roja,
kao pahulja što tiho pada,
nestala je silueta tvoja...

Gde si ti sada...?

Još jedna ptica sivog perja

Još jedna ptica
              sivog perja
opušta krila
              i prepusta se struji;
i leti sa jatom,
              a večito sama...
Bezbrižno krstari nebom,
              ka oluji.

Još jedna ptica
              sivog perja
opušta krila
              i prepusta se vetru,
da je povede ka suncu...

Kad mala veverica plače...

Hrastovo lišće lagano treperi.
Nestašni vetar otužno piri.
U celoj šumi rastužile se zveri.
Zeki srce lupa, ne da da se smiri...

Duboko u pećinu zavukao se meda;
liji srce mrzne, k'o da je od leda.
Slavujeve note postale su tiše;
iz oblakovog oka kližu kapi kiše.

Slučajni posetilac iznenada staće
na tužni zvuk što seče k'o mačem...
Srce boli, steže se sve jače,
kada mala veverica plače...

Reči teku

Bujica.
Reči teku.
Umesto suza.
Maskenbal.
Iskrivljena lica,
strana.
Laži peku,
kao meduza.
Hrpa pogrešnih reči.
Prave, gde su?
Kao noj u pesku,
ostale su iza paravana...

Broken Things

Don't bring up the broken things.
It's all over when it comes to lies...
Let it go, let them spread their wings.
Open your mouth, release all your butterflies...

Don't fight the neverending battle.
Release that last remaining butterfly...
Just forget... Let emotions to settle...
Let it go! Let the love die...

//hvala drugarici Theo za divnu ilustraciju! :**

Odluka (Sv. Save)

Krst u zlatu,
ili zlato u krstu?
Dane bez brige
ili veru čvrstu?
Monaške odore
il' kraljevske plašte?
Gole kamene odaje
ili dvorske bašte?

Plemić sa slugama
ili Božji sluga?
Kratko ratno vojevanje
ili večna zasluga?
Svetost žitnog hleba,
il' bogati pir?
Viteške ratne igre,
il' nebeski mir?

Manastirske knjige
ili dvorske lude?
Da nudim sve Bogu
ili meni sve da nude?
Sa verom u krst
ili bez vere u ljude...?
Tu dileme nema,
pa nek' bude šta bude!

Odluka je pala,
nema pogovora!
Spremimo se hitro,
uskoro će zora.
Zarad višeg cilja
na tajni put se mora.
Hajde, dobri kaluđeri,
daleko je Sveta Gora...

// Ova pesma je osvojila prvo mesto na konkursu posvećenom Svetom Savi.

Gavrani

Gavran crni nad kućom kruži... Sleće.
Još jedan to čini. I treći u nizu.
Još jedan par očiju sunca više videti neće.
Trenutak je sve duži... A zora je blizu.

Graktanje ptice pod kožu uranja.
Trnci struje telom. Krv se hladi...
Još jedan par očiju neće prestati da sanja.
A crna se ptica toplom dušom sladi...

Srećan Božić!

Hristos se rodi!