Tuesday, February 19, 2008

Kad mala veverica plače...

Hrastovo lišće lagano treperi.
Nestašni vetar otužno piri.
U celoj šumi rastužile se zveri.
Zeki srce lupa, ne da da se smiri...

Duboko u pećinu zavukao se meda;
liji srce mrzne, k'o da je od leda.
Slavujeve note postale su tiše;
iz oblakovog oka kližu kapi kiše.

Slučajni posetilac iznenada staće
na tužni zvuk što seče k'o mačem...
Srce boli, steže se sve jače,
kada mala veverica plače...

4 comments:

Lunamorena said...

Glasam za ovu.. Najlepsa.. :(

Lunamorena said...

Ne diraj mi je :) kad te molim.. Pusti vevericu neka place i ostale da ucestvuju u njenoj boli.. jer najvise pati onaj koga boli...

Dejan Pejčić said...

Ne mogu da kazem da mi je drago sto veverica place, ali ja nista ne mogu da ucinim povodom toga...
;)

Lunamorena said...

Sad sam se vratila iz grada.. videla sam jednu vevericu u kavezu u nekom pet shopu.. pa se setih ove tvoje.. Ova je isla sve vreme od jednog kraja na drugi, pa sve tako hiljadu puta u minuti.. Ne znam zasto je ne kupih da je pustim.. bas je grozno biti zatvoren..