Tuesday, September 1, 2009

Popodnevne misli u Vranjskoj Banji

Okinuta žica na gitari.
Ton po ton, razlaganje akorda.
Nestalne misli u mojoj glavi:
jedna, dve... stotine... horda!

Jure u beskraj na putu svome,
u mreži čvrstoj, satkanoj od snova.
Ne biraju cilj na koji se okome.
Jedna vuče drugu, i sve u krug,
                                          sve iznova...

Lete preko Banjske reke,
flertujući povremeno s kapima kiše,
u nepoznatom plesu, ritmike neke
čudne, egzotične, koja sve njiše...

Nestalne misli lebde, neobuzdane,
u težnji da skliznu u bestežinsko stanje,
zanesene igrom koja ne može da stane,
igrom sa oblacima iznad Vranjske Banje...

:: Vranjska Banja
:: 11.08.2009.

3 comments:

Gil-galad said...

Mora da je bilo lepo tamo, chim si mestu i pesmu posvetio. ;)

Takodje lepu, kao i uvek!

Dejan Pejčić said...

Znaš kako kažu - ako čovek ume pravilno da se postavi (prema životu?), svuda će mu biti lepo ;)

lunamorena said...

I ako pri tom nije "macak Garfild" toliko lenj, da se pokoci svaki put, verujem da bi ova pesma mogla imati nastavak Prepodnevne misli u Vrnjackoj Banji :) ali dobro sad :) jako lepo ..

Osecajno nema sta!