Wednesday, June 17, 2009

Predskazanje KVI-7

Nedavno sam, iz predmeta "Veštačka inteligencija", koji sam slušao na fakultetu, imao zadatak da napišem tekst na temu veštačke inteligencije u umetnosti (literaturi i filmu). U toku pisanja setio sam se i svoje priče koja se tiče teme veštačke inteligencije. "Iskopao" sam tu priču (čak je svojevremeno bila objavljena i na Internetu) i odlučio da je objavim ovde, na blogu. Iako je pisana zaista davno (sudeci po datumu fajla, priča je poslednji put izmenjena 2001. godine, a verovatno je napisana koju godinu pre toga :) ), meni je i dalje draga; sama ideja me i danas fascinira. Dakle, evo priče:
-------------------------------------------------------


          Ding-Dong! Ding-Dong!
          Profesor ustade i otvori vrata svome dugogodišnjem prijatelju.
          - Stigao si! Hajde, nestrpljiv sam!
          - Da! Ne moraš da mi pričaš. I ja sam...
          Krenuli su ka spratnom transporteru. Uneli su broj sprata sa laboratorijama i transporter ih prebaci na željeni sprat. Izašli su iz transportera i nastavili ka dnu hodnika. Profesor unese šifru u brojčanik na vratima i ona se bešumno otvoriše, klizeći u stranu. Ušli su.
          - Svetla! - zapovedi profesor. Svetla se automatski uključiše.
          Prišao je maloj kontrolnoj ploči i uneo komandu i šifru za otvaranje skladišta. Pošli su dalje niz hodnik skladišta. Sa obe strane nalazile su se numerisane prostorije u kojima su se čuvali prototipi projekata koji se razvijaju u laboratoriji, ili su vec razvijeni, pa se pripremaju za javnu publikaciju. Stali su pred vratima sa natpisom KVI 7. Profesor ukuca šifru za otključavanje tih vrata - sve te mere obezbeđenja nisu bile suvišne - i ona se otvoriše.
          - Svetla! - naredi ponovo profesor i svetla se upališe. - Titane, uključi se!
          Svetlo-žuta dioda na masivnoj metalnoj kutiji promeni boju u svetlo-zelenu. Ekran se uključi, zvučnici zašuštaše.
          - U radnom sam stanju! - izjavi elektronski glas kompjutera.
          - Ovo je najsavršeniji računar do sada ikada napravljen. Nosi naziv KVI 7, skraceno od "Kompjuter sa Veštačkom Inteligencijom, verzija 7". Sva otkrića, teorije, principi, podaci o svemu što je ljudski um ikada stvorio, nalaze se uskladišteni u njemu. Može ti čak reći kako da napraviš određenu vrstu jela, a moći će, uz odgovarajuce dodatke, koji se trenutno razvijaju, i da napravi isto. Umrežen je sa nekolicinom računara, a planira se umrežavanje sa svakim računarom na planeti. Ovo je jedini primerak, ali se već uveliko proizvodi još njih radi postavljanja na ostalim planetama i svemirskim stanicama. Svi će oni biti međusobno povezani radi komunikacije i trenutne razmene podataka. Kao što i sam naziv govori, računar poseduje veštačku inteligenciju i u stanju je da sam razmišlja, sam se održava, da izvodi zaključke iz svih podataka koje analizira. Već je obradio celu oblast memorije vezanu za matematiku, astrologiju, određeni period istorije i otkrio je tajnu mnogih misterioznih građevina. Trenutno obrađuje bazu podataka o svim ljudima rođenim u poslednjih 70 godina.
          Profesorov gost ćutao je zapanjeno posmatrajući računar.
          - Hajde! - reče profesor. - Upitaj ga šta god poželiš.
          Gost je bio magistar biologije, pa je sa postavljanjem pitanja krenuo u tom pravcu. Računar je brzo odgovarao, dajući najdetaljnije odgovore, da je povremeno zbunjivao magistra. I već nakon par minuta, magistar se predao. Više nije znao šta da upita računar, a da mu ovaj ne odgovori. Priznao je nadmoćnost računara.
          - Zapanujuće! - divio se.
          - Hajde, upitaćemo ga za neke podatke o tebi. KVI, reci mi nešto o našem gostu.
          Računar poče priču davnim datumom, kada je, pre 50 godina, rođen magistar. Biografija o burnom životu magistra trajala je desetak minuta. Najzad računar završi.
          Gost se osetio kao da više nije bezbedan, kao da su ga skinuli do gole kože. Nije ostalo nimalo intimnosti za njega, kao ni za koga ko je rođen u poslednjih 70 godina. Iako računar nije mogao da zna neke podatke o njegovom privatnom životu, izvodio je zaključke iz ostalih informacija. Gost se razbesni i u očaju uzviknu:
          - A da, možda, ne znaš datum moje smrti!?
          - Zdravstveno stanje vam nije baš najbolje. Rad srca je neuravnotežen. Već ste imali dva infarkta, koji su vas dugo vremena vezivali za postelju. Još uvek niste preležali boginje, a razne staračke bolesti nisu ni vas zaobišle. Sudeći po svemu tome, kao i po mnogim drugim podacima, vi ćete umreti - danas!
          Srčana kap pogodi uzbuđenog biologa i ovaj pade mrtav na pod prostorije sa natpisom KVI7.

3 comments:

Gil-galad said...

Odlično, još ako si je pisao pre par godina... Hehe, neočekivan kraj. :))

Fale mi te sci-fi kratke priče... Ranije sam više pratio domaću scenu (Znak sagite, Pogled iz svemirskog broda - verovatno znaš o čemu se radi), a bilo je zaista lepih radova.

Ako imaš još nešto, stavi na blog. U stvari - pišeš li i dalje prozu?

lunamorena said...

Hm.. Izuzetno jeziva prica.. I te kako tuzna :( Nije od onih koje imaju happy end.. ali je lepa.. Podjednako ti dobro ide poezija i proza :) i haiku :) ma sve ti ide od ruke :):)

Dejan Pejčić said...

Zato i imam jako malo napisanih priča kojima sam zadovoljan... Ne volim tipične krajeve, jer smatram da je već dovoljno priča sa istom temom i istim krajem ispisano... Možda i previše... I zato pišem kada smatram da je nešto originalno, da nije deja-vu... A, inače, baš zato volim i neočekivane krajeve... Kao i krajeve koji ostavljaju prostora za razmišljanje, koji ne završavaju priču u potpunosti... :) No, polako, imaćete prilike da čitate još ponešto ovde ;)