Sunday, November 25, 2007

Predugi tren

Zašto dopuštaš mašti da leluja?
Nemirni trnci nervoze nek' nestanu!
Opusti se, da ponese te struja.
Neka svi nemiri prestanu!

U jedinom trenu koji traje večno
u nedogled misli teže da se roje...
Zažmuri!
I prisloni njene usne na svoje...

2 comments:

Anonymous said...

Ponekad tren traje predugo..

Dejan Pejčić said...

Upravo tako...