Eho

Posmatram zrake sunca u stotinama kapi kiše,
dok vetar nečujno moje misli njiše...
Odjeke vremena čujem sve tiše i tiše...
Na zalasku sunca zaborav sve briše...

Odlazi... Sve na kraju odlazi...
Trenutak prolazi...
Večiti su samo odrazi,
naše siluete u plavičastoj vodi...
Hodi...
Zažmuri, i u novo sutra zakorači,
dok suton nam sunce s neba svlači,
dok noć lagano mrači prohujali dan...
Zažmuri... I krenimo u san...