Predugi tren

Zašto dopuštaš mašti da leluja?
Nemirni trnci nervoze nek' nestanu!
Opusti se, da ponese te struja.
Neka svi nemiri prestanu!

U jedinom trenu koji traje večno
u nedogled misli teže da se roje...
Zažmuri!
I prisloni njene usne na svoje...

Na dan arhanđela Mihaila

Okupimo se oko stola u sumrak dana,
da obeležimo dan našeg arhanđela.
Spremni smo da, uz opojan miris tamjana,
izvršimo sveti čin pre skromnoga jela.

Na sredini stola slavska sveća gori.
Svi hvatamo slavski kolač. Tri put’ se okreće.
Otac se prekrsti, molitvu prozbori,
pa veštim pokretom dno kolača seče.

Unakrst sečen kolač napaja se vinom
i ljubi u čast naše krsne slave.
Trenutak je sveti obeležen tišinom...
Prekrstimo se i molimo pognute glave...

* * *

Sa zida, sa iskrom enigme u pogledu,
plamenim mačem u desnoj ruci i vagom s leva,
arhanđel Mihail štiti nas u skromnom obedu
i tajanstveno sjaji dok sveća dogoreva...

Eho

Posmatram zrake sunca u stotinama kapi kiše,
dok vetar nečujno moje misli njiše...
Odjeke vremena čujem sve tiše i tiše...
Na zalasku sunca zaborav sve briše...

Odlazi... Sve na kraju odlazi...
Trenutak prolazi...
Večiti su samo odrazi,
naše siluete u plavičastoj vodi...
Hodi...
Zažmuri, i u novo sutra zakorači,
dok suton nam sunce s neba svlači,
dok noć lagano mrači prohujali dan...
Zažmuri... I krenimo u san...

Petlov rep

Ekvilibrijum stvoren od čudesnog spoja
mistične moći i magije kroja,
da život boji spletom duginih boja;
dušu osveži iskrom zvezdanog roja.

U trenu maštu iz okova vodi,
na pašnjaku misli da potraži dom.
Sva čula teži da oslobodi
u harmoniji dostignutoj savršenstvom.

I nebeski dar iz dubine jarke
u jednoj kapi oslobađa um
da, vođen magijom optičke varke,
u drugoj već okusi kosmički šum.

Tek što dosegne granice sunčevog sjaja,
u staklu osetiće realnost slepu,
što klizi neumoljivo do samog kraja
da dočara magiju u petlovom repu...

Poljubac

Slabašni drhtaj nemira,
šapat krila leptira,
tihi zov svemira
i sjaj zvezde...
Nežan dodir breze,
kap rose...
Osećaj svile na usnama...
I večnost se otvara pred nama...

Balada o starcu, dečaku i moru

Na velikoj visini, nad sinjim morem, galeb kruži.
Pod njim, samotni čun u morskom beznađu plavom.
Starac i dečak. Ribar se trudi dečaku znanje da pruži.
Dečak sluša. Starac, već svladan umorom, pognuo glavu.

Iskustvo je veliko, teško se prenosi, ali starac pokušava.
Zna da, od sada, moraju zajedno da se bore.
Neizvestan je život na moru, strašna je neman plava,
treba dečaku preneti znanja da vodi borbu s morem.

Pučina je strašna. Daleko su od pitomog žala.
Tajne mračne u sebi krije, strašne se zveri u njoj gnezde.
Dubine progutale užarenu kuglu. Noć je već pala.
Starac umoran leži u čunu. Zamišljen, posmatra zvezde.

Udiše duboko morski vazduh slani. Zna, vreme je.
Otkriće dečaku nit tajne života. Mora tako biti.
“Dečače, pogledaj zvezde. Svako svoju zvezdu poseduje.
Zvezda sjaji kad ti sjajiš. Do kraja života će te pratiti.”

“Dečače, uzdaj se u zvezde! Samo, nemoj da se izgubiš u roju...”
Noć je duboka. Dubine tamne prete. Starčev glas lagano podrhtava.
“Dečače, ovo zapamti. Sebično čuvaj zvezdu svoju...”
Glas je utihnuo, oči se sklapaju. Starac žmuri. Čini se, spava...

U beskrajnom roju retko ko primeti. Jedna zvezda izgubila je sjaj.
Jedna suza iz dečakovog oka kotrlja se da da svoj doprinos moru.
Dečak shvata da starac je završio. Predavanju je kraj.
Starca više nema. Ostao je sam. Sam će od sada da čeka zoru...

Tropiko

Zarobi moć kapi kokosovog mleka
       na vrhu svog jezika...
Upregni zov timpana,
       nek utihne jeka!
Na vrelom pesku,
       u smiraj dana,
oseti šum talasa,
       što miluju ti stopala,
doživi fresku
       koju nižu u plićaku...
Dozvaće te slika
       negde iz daleka...

Nek palma zamaše
       otpozdrav glasu
što ga s kraja mora
       nosi kap u talasu...
Oživi tu poruku
       u nekom drugom svetu...
Pokušaj da shvatiš
       neko drugo vreme...
Prihvati tu ruku
       što ti se pruža!
K’o makovo seme
       doživi planetu...

Zažmuri... na usne prisloni more...
       u večnoj soli okusi med.
Oživi svitanje neke tuđe zore
       kad svetost mira dođe do vrhunca...
U pozdrav daljinama
       nekog drugog sveta
zarobi u beskraj kapi
       tihi poj gitare...
I kapi sa dlana
       duni, nek ispare,
na krilima vetra,
       u plamenu sunca...

Za početak :)

U "kraćim" crtama :)

* o meni *
Rodjen sam 28. oktobra 1986. godine, u Nišu, Srbija. Završio sam elektrotehničku školu "Nikola Tesla" u istom gradu i nastavio sa "strukom" (računarstvo) na Elektronskom fakultetu, takođe u Nišu.
Iako na prvi pogled čudna kombinacija, interesovanje i za računare i za pisanje stvara se još u ranijim razredima osnovne škole. Sve je krenulo naivno, dečijim pesmicama, da bi se kasnije ispoljilo kroz "ozbiljniju" i u simboliku uvijenu poeziju i (naučno) fantastične priče. Pred završetak osnovne škole sam učestvovao na nekolicini konkursa dečije poezije; osvojio sam i nekoliko nagrada (uglavnom "zlatna sredina", drugo mesto :) ), što je navelo mog oca na ideju da sakupimo 50-ak mojih pesama u zbirku i izdamo je. Pred kraj osnovne škole u samostalnom izdanju izlazi zbirka dečijih pesama "Svaštara na par strana". Nekoliko mojih pesama i priča takođe je objavljeno i u časopisima (školski časopis "Krilata mladost" i popularni časopis za osnovce, "Dečije Novine"), kao i na nekolicini Internet sajtova.
Za vreme srednjoškolskih dana pisanje postaje "ozbiljnije" i manje učestalo. Osvojio sam nagradu na školskom konkursu povodom dana Sv. Save, dve godine za redom (druga nagrada, zatim i prva) i time se moje učestvovanje na konkursima završava.

* zašto blog? *
Kako su moje pesme iz naivnih dečijih stihova prerastale u nešto ozbiljnije, tako se smanjvao i broj novih pesama. Mnoge pesme umrle su na začetku, jer često nisam zadovoljan stihovima koje napišem. Neke sam i sačuvao, iako nisam potpuno zadovoljan napisanim. Iz tog razloga još uvek smatram da nemam dovoljno pesama za neku novu zbirku. Pored toga, smatram da je izdavanje zbirke pesama svojevrsna avantura (naročito na ovim prostorima :) ), za koju trenutno nemam dovoljno energije, a ni vremena. A želim da neke svoje "ideje" podelim sa vama... Spojivši ljubavi prema pisanju i prema računarima došao sam na ideju da malo blogujem.
Nadam se da će vam se dopasti ono što budete čitali na ovom blogu... ;)