Teško je na dnu.
Život teče u snu,
dok šaka u grču
grabi ka suncu,
parčetu hleba,
spasenju sa neba...
Sva životna sila
upravlja kormila
ka ostrvu spasenja.
Juriš okolo-naokolo,
umrljan krvlju, bolom,
ili put preko stenja.
U životu okovanom jadom
duša je slepo vođena nadom
u borbu za bolji život.
Priželjkuje život drugačijeg kroja,
da mnoštvo živih životnih boja
žive umiruće sivo...
I kada dobije životnu trku,
čovek se trudi da sačuva mesto,
drži se za slamku krhku...
Zato u svemu tome često
ne vidim nikakvu svrhu...
Jer, teško je i na vrhu...
No comments:
Post a Comment