Još jednom kao slepac na početku stojim,
odlučan za dalje, a tek na začetku.
Polazim na put vođen srcem svojim,
ali ne znam gde ću biti na posletku.
Još jednom emocije poprimaju krila
i ovekovečuju fragmente mog lika.
Put moj izviruje iz tamnila mastila;
na belom papiru deo mene slika.
Još jednom sklapa se slagalica misli;
duha mog nazire se silueta stanja.
No, još uvek u vazduhu neka slutnja visi
i još uvek nema punog olakšanja...
No comments:
Post a Comment