Ah, ta biologija

Anatomija,
antropologija,
fiziologija,
higijena...
Baš je gadna ova biologija!
Čeka me svake srede,
svakog petka,
podmukla kao hijena.

Homo sapiens, hominidae,
primati, sisari, hordati...
Ko bi to sve mogao znati,
ko sve to da zapamti?

Citoplazma, ćelije, tkiva splet,
jedro, jedarce sa hromozomima...
Sve dublje zalazim u mikro svet...
Koliko li tih pojmova ima?

Interfaza, metafaza,
anafaza, telofaza,
hipofiza, analiza...
Sve to treba da se uči
podrobno, izbliza.

Adolescencija,
delikvencija,
pušenje - gušenje,
endemija, pandemija...
Koliko samo ima tih lekcija!
Baš je zamorno ovo učenje.

"Skratite malo pojmove ove!",
reći će svaki đak.
"Loše utiču na senzitivne nerve,
koru velikog, i na mali mozak!"

Zbogom, juče

Nebo gori čudnim, narandžastim sjajem,
uz sunce što tiho roni u horizont...
Moje misli lutaju u potrazi za krajem,
u žurbi napuštajući izgubljeni front...

Mračni kutak uma pod utiskom se širi,
da se tmurne misli ušuškaju, skuče...
Vreme je u stanju, jedino, da smiri.
Danas se lagano pretapa u juče...

Trun snega na usnama

Trun snega na usnama
trgla me je iz zimskog sna,
kao meki dodir tvoje usne.
Davno izbledela uspomena...

Šta se tad desilo sa nama...?

Kao magija kad se zgusne
u vrtlogu belog roja,
kao pahulja što tiho pada,
nestala je silueta tvoja...

Gde si ti sada...?

Još jedna ptica sivog perja

Još jedna ptica
              sivog perja
opušta krila
              i prepusta se struji;
i leti sa jatom,
              a večito sama...
Bezbrižno krstari nebom,
              ka oluji.

Još jedna ptica
              sivog perja
opušta krila
              i prepusta se vetru,
da je povede ka suncu...

Kad mala veverica plače...

Hrastovo lišće lagano treperi.
Nestašni vetar otužno piri.
U celoj šumi rastužile se zveri.
Zeki srce lupa, ne da da se smiri...

Duboko u pećinu zavukao se meda;
liji srce mrzne, k'o da je od leda.
Slavujeve note postale su tiše;
iz oblakovog oka kližu kapi kiše.

Slučajni posetilac iznenada staće
na tužni zvuk što seče k'o mačem...
Srce boli, steže se sve jače,
kada mala veverica plače...

Reči teku

Bujica.
Reči teku.
Umesto suza.
Maskenbal.
Iskrivljena lica,
strana.
Laži peku,
kao meduza.
Hrpa pogrešnih reči.
Prave, gde su?
Kao noj u pesku,
ostale su iza paravana...

Broken Things

Don't bring up the broken things.
It's all over when it comes to lies...
Let it go, let them spread their wings.
Open your mouth, release all your butterflies...

Don't fight the neverending battle.
Release that last remaining butterfly...
Just forget... Let emotions to settle...
Let it go! Let the love die...

//hvala drugarici Theo za divnu ilustraciju! :**