Hrastovo lišće lagano treperi.
Nestašni vetar otužno piri.
U celoj šumi rastužile se zveri.
Zeki srce lupa, ne da da se smiri...
Duboko u pećinu zavukao se meda;
liji srce mrzne, k'o da je od leda.
Slavujeve note postale su tiše;
iz oblakovog oka kližu kapi kiše.
Slučajni posetilac iznenada staće
na tužni zvuk što seče k'o mačem...
Srce boli, steže se sve jače,
kada mala veverica plače...
4 comments:
Glasam za ovu.. Najlepsa.. :(
Ne diraj mi je :) kad te molim.. Pusti vevericu neka place i ostale da ucestvuju u njenoj boli.. jer najvise pati onaj koga boli...
Ne mogu da kazem da mi je drago sto veverica place, ali ja nista ne mogu da ucinim povodom toga...
;)
Sad sam se vratila iz grada.. videla sam jednu vevericu u kavezu u nekom pet shopu.. pa se setih ove tvoje.. Ova je isla sve vreme od jednog kraja na drugi, pa sve tako hiljadu puta u minuti.. Ne znam zasto je ne kupih da je pustim.. bas je grozno biti zatvoren..
Post a Comment