Papirić sa imenom mojim zgužvala je ruka u grču,
kao stomak deteta kad siđe sa vrteške.
Slomila si sve, ne mareći za srču,
a papir je bačen u kutiju za greške.
Ispravi, barem, papirić taj;
napravi avione, neka polete.
Dočekaće, možda, tako svoj kraj
kao igračka za razdragano dete,
koje će ih uhvatiti dok su još u letu,
smatrati ih lepim, veselim i svojim
i znati da uzvrati toplinu detetu
na parčetu papira sa imenom mojim...
:: 04.03.2008.
:: pesma je u tesnoj vezi sa pesmom "Dete (u meni)"
4 comments:
Neka ga zakaci na balon.. onaj punjen helijumom.. i neka se vine u nebo.. mozda ga nekom prosteli strelom.. i ostane zarobljen u srcu drugom..
svidja mi se :)
ova pesma najbolje ide u paru sa još jednom pesmom (koju, čini mi se, nisam objavio na blogu)... "Dete (u meni)"...
Hmmm, ko zna, možda ću je objaviti uskoro :)
inače, hvala za komentare! ;)
Pročitao ovo još otkad...
Znaš, već mi je glupo da ti svaki put ostavim skoro isti komentar: SJAJNO!
Zaista je milina čitati tvoju poeziju.
Post a Comment