Gavran crni nad kućom kruži... Sleće.
Još jedan to čini. I treći u nizu.
Još jedan par očiju sunca više videti neće.
Trenutak je sve duži... A zora je blizu.
Graktanje ptice pod kožu uranja.
Trnci struje telom. Krv se hladi...
Još jedan par očiju neće prestati da sanja.
A crna se ptica toplom dušom sladi...
2 comments:
Zao mi je...
Tako to biva... Stalno... Oduvek i zauvek... Mesec je svedok ;)
Post a Comment