Pokušaj

Pokušao sam da objasnim sve,
ali pokušaj je odlučio da razlije se
u reči, stihove, strane...
Nanizale su se duž grane
na stablu života.

Iz neuspelog pokušaja
shvatio sam da nema vremena.
A nemam ni volje za borbu
protiv bujice novih misli,
koje niču iz semena,
a ja ih, kao pokisli vrabac,
halapljivo kljucam...

I shvatio sam moć pisane reči,
koja opija me svog...
Ali, kasnilo je saznanje
da se moram čuvati moći nenapisanog...

:: 17.12.2003.

Veverica

Veverica je rupu izdubila
u drvetu hrastu.
Tu je sebi kuću napravila,
tu, gde žirovi rastu.

Sada ona žirove, kestenje,
orahe, lešnike... skuplja po drveću,
da, kad ode na zimsko spavanje,
ima zimnicu, od prošle bolju, veću.

Kišobran

Stojim.
Pod kišobranom svojim.
I brojim
odjeke kapi kiše,
prve, druge, treće...
Sve ih je više...
Hajde,
ne prkosi vodi.
Hodi,
zakloni se pod kišobranom mojim.
Niko tvoje pravo
na kišobran oduzeti neće...

Makka

You find yourself on the crossroads, standing.
Your eyes are looking for an old gray raven.
His flight will guide you to an ending.
He'll lead your soul on a path to Heaven.

Your weaken body will dematerialize,
setting your eternal soul free.
Like the bird, your soul flies.
Within the light, it disappears...

Razzlog - Dark Side of the Mood

Dugo sam izbegavao da vas navedem na drugi moj trag - sonični trag moje muzike, koju takođe mnogo volim i (zlo)upotrebljavam u iskazivanju svojih emocija :) Ali, ipak je ovo vest kojoj nisam mogao da odolim:
moj "muzički alter-ego", Razzlog, izdao je svoje debi izdanje,

"Dark Side of the Mood"

Izdavač: AtmoWorks

1. Into The Waves
2. Trippin'
3. Anger Management
4. So Long...
5. Crushing Waves

linkovi:
AtmoWorks / AtmoWorks Store
Razzlog mySpace

Smisao

Ne vidim više
sebe u smislu...

A smisao curi
kao pesak u satu...

I rima se gubi
u peščanoj oluji,
                        nestaje...
Odmahuje zbogom...

Crno-bele vizije

Prilika u crnom ogrtaču gmiže kao zmija.
Sunce lagano prestaje da sija.
Životna inercija polako gubi smisao.
Nestao je svako vredan ko je disao
ovaj sve crnji vazduh oko mene...
Sve prekrivaju samo sene.
Uspomene na srećne dane blede...
Svakim sekundom minuti sve manje vrede.
Pritiskaju kao grede. Trenuci bede
istiskuju trunku optimizma.
Svet je prepun pesimista.
Svima je priča ista,
odavno se izgubilo sve što blista...
Zarđala bista narodnom heroju
prolazniku priča priču svoju.
Cvet se suši, vene, gubi boju,
pod naletom kiše koja prska.
Pupčana vrpca veoma je krhka,
koja nas veže. Potreban je drhtaj,
dah vetra da se razbeže
sve laste, odlete u nebo
i više se ne vrate.
Njihovo jato prate sve ptice selice
i leptiri sa polja svila,
orošenih krila.
Vuku me nemiri da jednom zauvek
sve se okonča i smiri.
A vetrić lagano piri...
Tamna prilika pod ogrtačem viri
skrivenim pogledom.
Oko mene sve je bledo, sivo...
Ledena ruka pruža se na moj život.
Par latica sivih ruža
prekriva moje okvašene oči.
Pod okriljem noći
prilika mi ruku daje.
Ne hajem za izgubljene zagrljaje.
Nijedan život ne može večno da traje.
Slobodno letim u nove obražaje.
Prilika me vodi, vrpca puca,
a ja čujem samo kišne kapi
i slabašne odjeke mog srca,
koje prestaje da kuca...