Molba

O, svemoćni bogovi vremena,
uslišite molbu smrtnoga čoveka:
želim da magija ovoga trena
nastavi da traje doveka...

Bogovi ćute, trenutak vene,
ostaju samo drage uspomene:
šapat talasa, šuštanje pene,
povetarac morski...
                       i ona kraj mene...

:: 20.07.2012.

Oj, Nikšićko...

Oj, Nikšićko pivo smeđe,
pio sam te malo ređe...
A sad objavljujem javno,
od sada te pijem stalno!

:))

:: 16.04.2011.

Crno-beli svet (s nijansama crvene)

KRoz predvorje snova koračam lagano,
ka crno-belom svetu s nijansama crvene.
IStražujem prostranstva, što deluju mi strano,
u potrazi za kutkom odvojenim za mene.

TI samo pokloniš mi svoj čarobni osmeh
i znam da sam stigao. Taj kutak je tu.
NA krilima noći prepustam se posve
tvojim slatkim usnama i blaženom snu...

:: 21.03.2011.

Novogodišnja čestitka (za nju...)

Zaviri kroz prozor, razgrni tamu,
oslušni tišinu, uši načulji.
U snežnoj idili prepoznaćeš samu
sebe u jednoj posebnoj pahulji.

Čućeš kako pucketa crep,
dok Deda Mraz odlazi sa tvog krova.
Shvatićeš da šaljem ti poklon lep...
Neka je srećna godina nova!

:: 23.12.2003.

(prethodne čestitke od mene: Čestitka i Čestitka 2009.)

Mali crni pauci

Sedim sam u mraku.
Nigde žive duše.
Samo ti stravični zvuci
u meni razum guše...

Krv se u venama ledi
kad čujem te škripave zvuke.
Lice mi od straha bledi...
Čujem male crne pauke!

Osećam strah od tih stvorenja,
kada čujem kako svuda mile...
Stravična jeza mnome ovladava!
Nema leka protiv te sile...

Voleo bih da sve sanjam,
da mogu da se probudim.
Osećam ih svuda oko sebe!
Lagano počinjem da ludim...

:: 19.07.2002.

Brainwashed

I have been brainwashed today.
Now it seems like everything's OK.
Even if I manage to rehab my brain,
I know I'm gonna be brainwashed again...

:: 21.01.2007

Lov na duhove

Nigde nikog... Ja stojim sam...
Igram igru "žmurki" sa senkama...
stojim sam i dozivam,
a moj vapaj guta tama...

Stojim sam u tom bespuću,
lovim duhove i sene...
Čujem ih kako šapuću,
ali nigde nikog oko mene!

Ja još dozivam! Još vičem!
A ni traga od duhova...
I mentalni udarac bičem
tera me iz polja snova...

Ne vidim, al' osećam ih svuda!
U otpozdrav mašu meni...
Pokušaj je uzaludan,
dusi ostaće skriveni...

:: 28.01.2007.

Putovanje

U odblesku farova
tama se izvija.
Na polju snova
budućnost klija...

Silueta minu...
Još jedna za njom...
I svetlost sinu!
Ovde je dom...

:: 07.01.2007.

O ljudskom poreklu

U suštini životinja,
mada neke čudne rase.
Samo trun razlike tinja,
a preti da skroz ugasne.

Ne znasmo da mož' da bude,
da postoji jedna osovina,
jednaka za majmune i ljude,
do teorije Darvina.

No, postoji tanka nit,
slaba mala tanka struna,
koja potpuno, u biti,
razdvaja nas od majmuna.

Za razliku od čoveka,
majmuni su ponosni sa pravom,
jer se, još od pamtiveka,
razlikuju po razumu zdravom.

:: napisana 06.12.2003.
:: korigovana danas, 11.12.2009.

Dete (u meni)

Nek' zaduva vetar,
nek' zemlja se strese,
dete ostaće tu gde jeste.

Nek' pokulja lava!
Nek' grunu oluje!
Dete ostaje, dete još tu je!

Sam crni kosač
zlo svetu nek' snuje,
dečji osmeh ostaće
mnome da caruje.

Razdragano, nestašno,
dečje srce veselo,
nastaviće da kuca
uporno i smelo.

A dete, k'o dete,
menja raspoloženje.
Ali zlo ne pamti,
prihvata izvinjenje...

:: 04.03.2008.
:: pesma je u tesnoj vezi sa pesmom "Papirić (sa mojim imenom)"

Tužan je čovek...

Tužan je čovek koji jedan čaj kuva.
Tužan je čovek koji jedan sendvič pravi.
Tužan je čovek čiji jastuk čuva
san samo jednoj glavi...

:: 08.04.2008.

Strange feeling...

Consciousness is under open fire.
Thoughts are bubbly like in meltin' pot...
My heart is target of lust and desire...
You're the one to choose the right spot!

:: 25.04.2008.

RSS/Atom preko FeedBurnera

Kratko obaveštenje - prebacio sam RSS/Atom feed na FeedBurner. Od danas je moguće (a i poželjno :) ) pratiti me preko nove adrese feeda. Ukoliko pratite "Trag mog pera" preko postojećeg Bloggerovog feed URLa (adrese), zamenite tu adresu novom. Klik na sličicu ispod:

U slučaju da niste do sada pratili "Trag mog pera" preko feeda, pozivam vas da to učinite ;)

Popodnevne misli u Vranjskoj Banji

Okinuta žica na gitari.
Ton po ton, razlaganje akorda.
Nestalne misli u mojoj glavi:
jedna, dve... stotine... horda!

Jure u beskraj na putu svome,
u mreži čvrstoj, satkanoj od snova.
Ne biraju cilj na koji se okome.
Jedna vuče drugu, i sve u krug,
                                          sve iznova...

Lete preko Banjske reke,
flertujući povremeno s kapima kiše,
u nepoznatom plesu, ritmike neke
čudne, egzotične, koja sve njiše...

Nestalne misli lebde, neobuzdane,
u težnji da skliznu u bestežinsko stanje,
zanesene igrom koja ne može da stane,
igrom sa oblacima iznad Vranjske Banje...

:: Vranjska Banja
:: 11.08.2009.

Predskazanje KVI-7

Nedavno sam, iz predmeta "Veštačka inteligencija", koji sam slušao na fakultetu, imao zadatak da napišem tekst na temu veštačke inteligencije u umetnosti (literaturi i filmu). U toku pisanja setio sam se i svoje priče koja se tiče teme veštačke inteligencije. "Iskopao" sam tu priču (čak je svojevremeno bila objavljena i na Internetu) i odlučio da je objavim ovde, na blogu. Iako je pisana zaista davno (sudeci po datumu fajla, priča je poslednji put izmenjena 2001. godine, a verovatno je napisana koju godinu pre toga :) ), meni je i dalje draga; sama ideja me i danas fascinira. Dakle, evo priče:
-------------------------------------------------------


          Ding-Dong! Ding-Dong!
          Profesor ustade i otvori vrata svome dugogodišnjem prijatelju.
          - Stigao si! Hajde, nestrpljiv sam!
          - Da! Ne moraš da mi pričaš. I ja sam...
          Krenuli su ka spratnom transporteru. Uneli su broj sprata sa laboratorijama i transporter ih prebaci na željeni sprat. Izašli su iz transportera i nastavili ka dnu hodnika. Profesor unese šifru u brojčanik na vratima i ona se bešumno otvoriše, klizeći u stranu. Ušli su.
          - Svetla! - zapovedi profesor. Svetla se automatski uključiše.
          Prišao je maloj kontrolnoj ploči i uneo komandu i šifru za otvaranje skladišta. Pošli su dalje niz hodnik skladišta. Sa obe strane nalazile su se numerisane prostorije u kojima su se čuvali prototipi projekata koji se razvijaju u laboratoriji, ili su vec razvijeni, pa se pripremaju za javnu publikaciju. Stali su pred vratima sa natpisom KVI 7. Profesor ukuca šifru za otključavanje tih vrata - sve te mere obezbeđenja nisu bile suvišne - i ona se otvoriše.
          - Svetla! - naredi ponovo profesor i svetla se upališe. - Titane, uključi se!
          Svetlo-žuta dioda na masivnoj metalnoj kutiji promeni boju u svetlo-zelenu. Ekran se uključi, zvučnici zašuštaše.
          - U radnom sam stanju! - izjavi elektronski glas kompjutera.
          - Ovo je najsavršeniji računar do sada ikada napravljen. Nosi naziv KVI 7, skraceno od "Kompjuter sa Veštačkom Inteligencijom, verzija 7". Sva otkrića, teorije, principi, podaci o svemu što je ljudski um ikada stvorio, nalaze se uskladišteni u njemu. Može ti čak reći kako da napraviš određenu vrstu jela, a moći će, uz odgovarajuce dodatke, koji se trenutno razvijaju, i da napravi isto. Umrežen je sa nekolicinom računara, a planira se umrežavanje sa svakim računarom na planeti. Ovo je jedini primerak, ali se već uveliko proizvodi još njih radi postavljanja na ostalim planetama i svemirskim stanicama. Svi će oni biti međusobno povezani radi komunikacije i trenutne razmene podataka. Kao što i sam naziv govori, računar poseduje veštačku inteligenciju i u stanju je da sam razmišlja, sam se održava, da izvodi zaključke iz svih podataka koje analizira. Već je obradio celu oblast memorije vezanu za matematiku, astrologiju, određeni period istorije i otkrio je tajnu mnogih misterioznih građevina. Trenutno obrađuje bazu podataka o svim ljudima rođenim u poslednjih 70 godina.
          Profesorov gost ćutao je zapanjeno posmatrajući računar.
          - Hajde! - reče profesor. - Upitaj ga šta god poželiš.
          Gost je bio magistar biologije, pa je sa postavljanjem pitanja krenuo u tom pravcu. Računar je brzo odgovarao, dajući najdetaljnije odgovore, da je povremeno zbunjivao magistra. I već nakon par minuta, magistar se predao. Više nije znao šta da upita računar, a da mu ovaj ne odgovori. Priznao je nadmoćnost računara.
          - Zapanujuće! - divio se.
          - Hajde, upitaćemo ga za neke podatke o tebi. KVI, reci mi nešto o našem gostu.
          Računar poče priču davnim datumom, kada je, pre 50 godina, rođen magistar. Biografija o burnom životu magistra trajala je desetak minuta. Najzad računar završi.
          Gost se osetio kao da više nije bezbedan, kao da su ga skinuli do gole kože. Nije ostalo nimalo intimnosti za njega, kao ni za koga ko je rođen u poslednjih 70 godina. Iako računar nije mogao da zna neke podatke o njegovom privatnom životu, izvodio je zaključke iz ostalih informacija. Gost se razbesni i u očaju uzviknu:
          - A da, možda, ne znaš datum moje smrti!?
          - Zdravstveno stanje vam nije baš najbolje. Rad srca je neuravnotežen. Već ste imali dva infarkta, koji su vas dugo vremena vezivali za postelju. Još uvek niste preležali boginje, a razne staračke bolesti nisu ni vas zaobišle. Sudeći po svemu tome, kao i po mnogim drugim podacima, vi ćete umreti - danas!
          Srčana kap pogodi uzbuđenog biologa i ovaj pade mrtav na pod prostorije sa natpisom KVI7.

Sanjam...

Sanjam...
Preispitujem snove.
Kojem se totemu klanjam?
Zbunjuju saznanja.
Zbunjen samim sobom...
Tobom...
Razum vrišti!
Srce sanja.
Sanja...

:: 09.06.2009.

Nije me bilo dugo...

...posvetio sam se malo više studijama, muzici i drugom blogu koji sam pokrenuo početkom godine.

Ukoliko vas zanima na čemu to radim, bacite pogled na:

>>muzika<<
razzlog.com
mySpace stranica
Facebook fanpage

>>blog<<
http://loungearea.blogspot.com

---
Naravno, tu sam ja i dalje, iz prikrajka vrebam priliku da vas iznenadim novim (starim) pesmama kad se najmanje nadate! ;)

Zauvek sam

Koliko je ljudi oko mene!
Koliko je ljudi koje znam!
A niko u zlo sa mnom da krene!
Niko kome mogu život da dam...

Koliko me osmeha svakodnevno sreće!
Koliko je onih što pozdrave me!
A, opet, niko za mene neće
da čuje kad bude - ništa, ili sve!

Koliko imam dobrih želja!
Za druge bih sve da dam!
Ali nigde pravih prijatelja!
Oduvek i zauvek sam sam...

U polusnu...

Nisam noćna ptica.
Ne želi me Mesečeva kći.
Noć prestaje naglo, kao slepa ulica,
kad dograbe me sni...

:: 04.03.2009.

Jutro

Evo jedne pesme koja je napisana pre više godina, ali je uvek aktuelna :D

Mesec se već prenuo,
ide na počinak svoj.
Istim putem krenuo je
sjajnih zvezda roj.

Sunčev zračak sjajni
mojom sobom šeta.
Kreće na svoj beskrajni
put oko sveta.

Sunce se uspinje više,
čitav svet se budi.
Cvetno polje miriše,
za pčelama žudi.

Celi svet oživi
kad pomoli se zora!
Ali, kako da se divim,
kad u školu moram!?

:: 07.06.2003.