Trag Mog Pera ...

Oj, Nikšićko...

2011-04-17T15:23:00.002+02:00

Oj, Nikšićko pivo smeđe,
pio sam te malo ređe...
A sad objavljujem javno,
od sada te pijem stalno!

:))

:: 16.04.2011.

Crno-beli svet (s nijansama crvene)

2011-04-17T15:20:00.002+02:00

KRoz predvorje snova koračam lagano,
ka crno-belom svetu s nijansama crvene.
IStražujem prostranstva, što deluju mi strano,
u potrazi za kutkom odvojenim za mene.

TI samo pokloniš mi svoj čarobni osmeh
i znam da sam stigao. Taj kutak je tu.
NA krilima noći prepustam se posve
tvojim slatkim usnama i blaženom snu...

:: 21.03.2011.

Novogodišnja čestitka (za nju...)

2010-12-31T00:42:00.005+01:00

Zaviri kroz prozor, razgrni tamu,
oslušni tišinu, uši načulji.
U snežnoj idili prepoznaćeš samu
sebe u jednoj posebnoj pahulji.

Čućeš kako pucketa crep,
dok Deda Mraz odlazi sa tvog krova.
Shvatićeš da šaljem ti poklon lep...
Neka je srećna godina nova!

:: 23.12.2003.

(prethodne čestitke od mene: Čestitka i Čestitka 2009.)

Mali crni pauci

2010-12-11T12:44:00.002+01:00

Sedim sam u mraku.
Nigde žive duše.
Samo ti stravični zvuci
u meni razum guše...

Krv se u venama ledi
kad čujem te škripave zvuke.
Lice mi od straha bledi...
Čujem male crne pauke!

Osećam strah od tih stvorenja,
kada čujem kako svuda mile...
Stravična jeza mnome ovladava!
Nema leka protiv te sile...

Voleo bih da sve sanjam,
da mogu da se probudim.
Osećam ih svuda oko sebe!
Lagano počinjem da ludim...

:: 19.07.2002.

Brainwashed

2010-11-17T13:16:00.001+01:00

I have been brainwashed today.
Now it seems like everything's OK.
Even if I manage to rehab my brain,
I know I'm gonna be brainwashed again...

:: 21.01.2007

Lov na duhove

2010-08-21T11:16:00.002+02:00

Nigde nikog... Ja stojim sam...
Igram igru "žmurki" sa senkama...
stojim sam i dozivam,
a moj vapaj guta tama...

Stojim sam u tom bespuću,
lovim duhove i sene...
Čujem ih kako šapuću,
ali nigde nikog oko mene!

Ja još dozivam! Još vičem!
A ni traga od duhova...
I mentalni udarac bičem
tera me iz polja snova...

Ne vidim, al' osećam ih svuda!
U otpozdrav mašu meni...
Pokušaj je uzaludan,
dusi ostaće skriveni...

:: 28.01.2007.

Putovanje

2010-03-17T00:10:00.002+01:00

U odblesku farova
tama se izvija.
Na polju snova
budućnost klija...

Silueta minu...
Još jedna za njom...
I svetlost sinu!
Ovde je dom...

:: 07.01.2007.

O ljudskom poreklu

2009-12-11T22:28:00.003+01:00

U suštini životinja,
mada neke čudne rase.
Samo trun razlike tinja,
a preti da skroz ugasne.

Ne znasmo da mož' da bude,
da postoji jedna osovina,
jednaka za majmune i ljude,
do teorije Darvina.

No, postoji tanka nit,
slaba mala tanka struna,
koja potpuno, u biti,
razdvaja nas od majmuna.

Za razliku od čoveka,
majmuni su ponosni sa pravom,
jer se, još od pamtiveka,
razlikuju po razumu zdravom.

:: napisana 06.12.2003.
:: korigovana danas, 11.12.2009.

Dete (u meni)

2009-11-22T12:48:00.003+01:00

Nek' zaduva vetar,
nek' zemlja se strese,
dete ostaće tu gde jeste.

Nek' pokulja lava!
Nek' grunu oluje!
Dete ostaje, dete još tu je!

Sam crni kosač
zlo svetu nek' snuje,
dečji osmeh ostaće
mnome da caruje.

Razdragano, nestašno,
dečje srce veselo,
nastaviće da kuca
uporno i smelo.

A dete, k'o dete,
menja raspoloženje.
Ali zlo ne pamti,
prihvata izvinjenje...

:: 04.03.2008.
:: pesma je u tesnoj vezi sa pesmom "Papirić (sa mojim imenom)"

Tužan je čovek...

2009-10-14T23:29:00.001+02:00

Tužan je čovek koji jedan čaj kuva.
Tužan je čovek koji jedan sendvič pravi.
Tužan je čovek čiji jastuk čuva
san samo jednoj glavi...

:: 08.04.2008.

Strange feeling...

2009-10-14T23:23:00.004+02:00

Consciousness is under open fire.
Thoughts are bubbly like in meltin' pot...
My heart is target of lust and desire...
You're the one to choose the right spot!

:: 25.04.2008.

RSS/Atom preko FeedBurnera

2009-09-01T13:01:00.003+02:00

Kratko obaveštenje - prebacio sam RSS/Atom feed na FeedBurner. Od danas je moguće (a i poželjno :) ) pratiti me preko nove adrese feeda. Ukoliko pratite "Trag mog pera" preko postojećeg Bloggerovog feed URLa (adrese), zamenite tu adresu novom. Klik na sličicu ispod:

U slučaju da niste do sada pratili "Trag mog pera" preko feeda, pozivam vas da to učinite ;)

Popodnevne misli u Vranjskoj Banji

2009-09-01T10:59:00.005+02:00

Okinuta žica na gitari.
Ton po ton, razlaganje akorda.
Nestalne misli u mojoj glavi:
jedna, dve... stotine... horda!

Jure u beskraj na putu svome,
u mreži čvrstoj, satkanoj od snova.
Ne biraju cilj na koji se okome.
Jedna vuče drugu, i sve u krug,
sve iznova...

Lete preko Banjske reke,
flertujući povremeno s kapima kiše,
u nepoznatom plesu, ritmike neke
čudne, egzotične, koja sve njiše...

Nestalne misli lebde, neobuzdane,
u težnji da skliznu u bestežinsko stanje,
zanesene igrom koja ne može da stane,
igrom sa oblacima iznad Vranjske Banje...

:: Vranjska Banja
:: 11.08.2009.

Predskazanje KVI-7

2009-06-17T22:14:00.006+02:00

Nedavno sam, iz predmeta "Veštačka inteligencija", koji sam slušao na fakultetu, imao zadatak da napišem tekst na temu veštačke inteligencije u umetnosti (literaturi i filmu). U toku pisanja setio sam se i svoje priče koja se tiče teme veštačke inteligencije. "Iskopao" sam tu priču (čak je svojevremeno bila objavljena i na Internetu) i odlučio da je objavim ovde, na blogu. Iako je pisana zaista davno (sudeci po datumu fajla, priča je poslednji put izmenjena 2001. godine, a verovatno je napisana koju godinu pre toga :) ), meni je i dalje draga; sama ideja me i danas fascinira. Dakle, evo priče:
-------------------------------------------------------

          Ding-Dong! Ding-Dong!
          Profesor ustade i otvori vrata svome dugogodišnjem prijatelju.
          - Stigao si! Hajde, nestrpljiv sam!
          - Da! Ne moraš da mi pričaš. I ja sam...
          Krenuli su ka spratnom transporteru. Uneli su broj sprata sa laboratorijama i transporter ih prebaci na željeni sprat. Izašli su iz transportera i nastavili ka dnu hodnika. Profesor unese šifru u brojčanik na vratima i ona se bešumno otvoriše, klizeći u stranu. Ušli su.
          - Svetla! - zapovedi profesor. Svetla se automatski uključiše.
          Prišao je maloj kontrolnoj ploči i uneo komandu i šifru za otvaranje skladišta. Pošli su dalje niz hodnik skladišta. Sa obe strane nalazile su se numerisane prostorije u kojima su se čuvali prototipi projekata koji se razvijaju u laboratoriji, ili su vec razvijeni, pa se pripremaju za javnu publikaciju. Stali su pred vratima sa natpisom KVI 7. Profesor ukuca šifru za otključavanje tih vrata - sve te mere obezbeđenja nisu bile suvišne - i ona se otvoriše.
          - Svetla! - naredi ponovo profesor i svetla se upališe. - Titane, uključi se!
          Svetlo-žuta dioda na masivnoj metalnoj kutiji promeni boju u svetlo-zelenu. Ekran se uključi, zvučnici zašuštaše.
          - U radnom sam stanju! - izjavi elektronski glas kompjutera.
          - Ovo je najsavršeniji računar do sada ikada napravljen. Nosi naziv KVI 7, skraceno od "Kompjuter sa Veštačkom Inteligencijom, verzija 7". Sva otkrića, teorije, principi, podaci o svemu što je ljudski um ikada stvorio, nalaze se uskladišteni u njemu. Može ti čak reći kako da napraviš određenu vrstu jela, a moći će, uz odgovarajuce dodatke, koji se trenutno razvijaju, i da napravi isto. Umrežen je sa nekolicinom računara, a planira se umrežavanje sa svakim računarom na planeti. Ovo je jedini primerak, ali se već uveliko proizvodi još njih radi postavljanja na ostalim planetama i svemirskim stanicama. Svi će oni biti međusobno povezani radi komunikacije i trenutne razmene podataka. Kao što i sam naziv govori, računar poseduje veštačku inteligenciju i u stanju je da sam razmišlja, sam se održava, da izvodi zaključke iz svih podataka koje analizira. Već je obradio celu oblast memorije vezanu za matematiku, astrologiju, određeni period istorije i otkrio je tajnu mnogih misterioznih građevina. Trenutno obrađuje bazu podataka o svim ljudima rođenim u poslednjih 70 godina.
          Profesorov gost ćutao je zapanjeno posmatrajući računar.
          - Hajde! - reče profesor. - Upitaj ga šta god poželiš.
          Gost je bio magistar biologije, pa je sa postavljanjem pitanja krenuo u tom pravcu. Računar je brzo odgovarao, dajući najdetaljnije odgovore, da je povremeno zbunjivao magistra. I već nakon par minuta, magistar se predao. Više nije znao šta da upita računar, a da mu ovaj ne odgovori. Priznao je nadmoćnost računara.
          - Zapanujuće! - divio se.
          - Hajde, upitaćemo ga za neke podatke o tebi. KVI, reci mi nešto o našem gostu.
          Računar poče priču davnim datumom, kada je, pre 50 godina, rođen magistar. Biografija o burnom životu magistra trajala je desetak minuta. Najzad računar završi.
          Gost se osetio kao da više nije bezbedan, kao da su ga skinuli do gole kože. Nije ostalo nimalo intimnosti za njega, kao ni za koga ko je rođen u poslednjih 70 godina. Iako računar nije mogao da zna neke podatke o njegovom privatnom životu, izvodio je zaključke iz ostalih informacija. Gost se razbesni i u očaju uzviknu:
          - A da, možda, ne znaš datum moje smrti!?
          - Zdravstveno stanje vam nije baš najbolje. Rad srca je neuravnotežen. Već ste imali dva infarkta, koji su vas dugo vremena vezivali za postelju. Još uvek niste preležali boginje, a razne staračke bolesti nisu ni vas zaobišle. Sudeći po svemu tome, kao i po mnogim drugim podacima, vi ćete umreti - danas!
          Srčana kap pogodi uzbuđenog biologa i ovaj pade mrtav na pod prostorije sa natpisom KVI7.

Sanjam...

2009-06-09T11:59:00.002+02:00

Sanjam...
Preispitujem snove.
Kojem se totemu klanjam?
Zbunjuju saznanja.
Zbunjen samim sobom...
Tobom...
Razum vrišti!
Srce sanja.
Sanja...

:: 09.06.2009.

Nije me bilo dugo...

2009-05-09T21:38:00.004+02:00

...posvetio sam se malo više studijama, muzici i drugom blogu koji sam pokrenuo početkom godine.

Ukoliko vas zanima na čemu to radim, bacite pogled na:

>>muzika<<
razzlog.com
mySpace stranica
Facebook fanpage

>>blog<<
http://loungearea.blogspot.com

---
Naravno, tu sam ja i dalje, iz prikrajka vrebam priliku da vas iznenadim novim (starim) pesmama kad se najmanje nadate! ;)

Zauvek sam

2009-04-11T21:38:00.000+02:00

Koliko je ljudi oko mene!
Koliko je ljudi koje znam!
A niko u zlo sa mnom da krene!
Niko kome mogu život da dam...

Koliko me osmeha svakodnevno sreće!
Koliko je onih što pozdrave me!
A, opet, niko za mene neće
da čuje kad bude - ništa, ili sve!

Koliko imam dobrih želja!
Za druge bih sve da dam!
Ali nigde pravih prijatelja!
Oduvek i zauvek sam sam...

U polusnu...

2009-03-05T23:50:00.002+01:00

Nisam noćna ptica.
Ne želi me Mesečeva kći.
Noć prestaje naglo, kao slepa ulica,
kad dograbe me sni...

:: 04.03.2009.

Jutro

2009-02-12T18:33:00.003+01:00

Evo jedne pesme koja je napisana pre više godina, ali je uvek aktuelna :D

Mesec se već prenuo,
ide na počinak svoj.
Istim putem krenuo je
sjajnih zvezda roj.

Sunčev zračak sjajni
mojom sobom šeta.
Kreće na svoj beskrajni
put oko sveta.

Sunce se uspinje više,
čitav svet se budi.
Cvetno polje miriše,
za pčelama žudi.

Celi svet oživi
kad pomoli se zora!
Ali, kako da se divim,
kad u školu moram!?

:: 07.06.2003.

30

2009-01-22T01:11:00.002+01:00

Još jedna nova sveća na torti stoji.
Decenija treća? Ma, ko još to broji?
U mislima svojim želju prozbori
i oduvaj plamen što se vijori!

Samo hrabro napred, u pohode nove!
Na putu do zvezda sledi svoje snove!

- - -

Srećan rođendan, bato!
:: 21.01.2009.

Čestitka 2009.

2009-01-01T13:49:00.002+01:00

Beličasti sjaj kliže niz grane;
nebeskim sjajem poji pospane oči.
Tišina slavi... Tiho, sa strane,
počiva bor u zimskoj noći...

Ne plaši tišinu... Zažmuri, bar,
na tren. Čuj korake iz zgaslog kamina.
To Deda Mraz donosi moj mali dar
tebi... SREĆNA NOVA GODINA !!!

Photoshop

2008-12-27T16:01:00.004+01:00

Nedavno sam pročitao ovu pesmu i oduševio se... Iako na "prvu loptu" može da se učini banalnom, lako se uočava njena višeslojnost... Naterala me je da se zamislim nad nekim stvarima...
Hvala drugarici Ivani Stanisavljević na dopuštenju da objavim njenu pesmu na mom blogu ;)

- - -

Inspiration from last night or better say early this morning around 3:30am... I woke up and couldn't fall asleep.. and many thoughts were running through my head and than I realized the next thing:

I wish I could open
a photoshop in my life
and change opacity
of some stuff
and use the fill tool
for some layers
that live in my heart
Oh, I would so like
to open that kind
of photoshop!

Ivana Stanisavljević
19.11.2008.

www.razzlog.com

2008-12-12T21:04:00.002+01:00

Ova vest je nekako prošla mimo ovog bloga, ali nikad nije kasno da ispravim grešku.

Nedavno sam "pustio u pogon" sajt posvećen mojoj muzici - www.razzlog.com. Posetite, slušajte, uživajte, komentarišite... ;)

Dodao bih još i to da me možete naći i na mySpaceu - www.myspace.com/razzlog.

Strane grane

2008-12-03T19:14:00.002+01:00

Pod sprane, strane,
strehe utehe
vrle hrle
ptice selice.

Tobože može,
u po' noći, pomoći
da oprosti kosti
predaha predaka.

No tema nema
osnova snova.
Od klina istina
rana je dana.

U, lane strane,
grehe utehe
ipak vrle hrle
ptice selice.

A grana strana
je crna od trna,
za dane bez hrane
i neba bez hleba.

:: 24.11.2003.

Pokušaj

2008-11-14T18:47:00.003+01:00

Pokušao sam da objasnim sve,
ali pokušaj je odlučio da razlije se
u reči, stihove, strane...
Nanizale su se duž grane
na stablu života.

Iz neuspelog pokušaja
shvatio sam da nema vremena.
A nemam ni volje za borbu
protiv bujice novih misli,
koje niču iz semena,
a ja ih, kao pokisli vrabac,
halapljivo kljucam...

I shvatio sam moć pisane reči,
koja opija me svog...
Ali, kasnilo je saznanje
da se moram čuvati moći nenapisanog...

:: 17.12.2003.

Veverica

2008-10-24T00:07:00.002+02:00

Veverica je rupu izdubila
u drvetu hrastu.
Tu je sebi kuću napravila,
tu, gde žirovi rastu.

Sada ona žirove, kestenje,
orahe, lešnike... skuplja po drveću,
da, kad ode na zimsko spavanje,
ima zimnicu, od prošle bolju, veću.

Kišobran

2008-10-08T20:48:00.002+02:00

Stojim.
Pod kišobranom svojim.
I brojim
odjeke kapi kiše,
prve, druge, treće...
Sve ih je više...
Hajde,
ne prkosi vodi.
Hodi,
zakloni se pod kišobranom mojim.
Niko tvoje pravo
na kišobran oduzeti neće...

Makka

2008-09-18T19:15:00.003+02:00

You find yourself on the crossroads, standing.
Your eyes are looking for an old gray raven.
His flight will guide you to an ending.
He'll lead your soul on a path to Heaven.

Your weaken body will dematerialize,
setting your eternal soul free.
Like the bird, your soul flies.
Within the light, it disappears...

Razzlog - Dark Side of the Mood

2008-08-20T12:20:00.004+02:00

Dugo sam izbegavao da vas navedem na drugi moj trag - sonični trag moje muzike, koju takođe mnogo volim i (zlo)upotrebljavam u iskazivanju svojih emocija :) Ali, ipak je ovo vest kojoj nisam mogao da odolim:
moj "muzički alter-ego", Razzlog, izdao je svoje debi izdanje,

"Dark Side of the Mood"

Izdavač: AtmoWorks

1. Into The Waves
2. Trippin'
3. Anger Management
4. So Long...
5. Crushing Waves

linkovi:
AtmoWorks / AtmoWorks Store
Razzlog mySpace

Smisao

2008-08-17T11:37:00.004+02:00

Ne vidim više
sebe u smislu...

A smisao curi
kao pesak u satu...

I rima se gubi
u peščanoj oluji,
nestaje...
Odmahuje zbogom...

Crno-bele vizije

2008-06-14T11:39:00.004+02:00

Prilika u crnom ogrtaču gmiže kao zmija.
Sunce lagano prestaje da sija.
Životna inercija polako gubi smisao.
Nestao je svako vredan ko je disao
ovaj sve crnji vazduh oko mene...
Sve prekrivaju samo sene.
Uspomene na srećne dane blede...
Svakim sekundom minuti sve manje vrede.
Pritiskaju kao grede. Trenuci bede
istiskuju trunku optimizma.
Svet je prepun pesimista.
Svima je priča ista,
odavno se izgubilo sve što blista...
Zarđala bista narodnom heroju
prolazniku priča priču svoju.
Cvet se suši, vene, gubi boju,
pod naletom kiše koja prska.
Pupčana vrpca veoma je krhka,
koja nas veže. Potreban je drhtaj,
dah vetra da se razbeže
sve laste, odlete u nebo
i više se ne vrate.
Njihovo jato prate sve ptice selice
i leptiri sa polja svila,
orošenih krila.
Vuku me nemiri da jednom zauvek
sve se okonča i smiri.
A vetrić lagano piri...
Tamna prilika pod ogrtačem viri
skrivenim pogledom.
Oko mene sve je bledo, sivo...
Ledena ruka pruža se na moj život.
Par latica sivih ruža
prekriva moje okvašene oči.
Pod okriljem noći
prilika mi ruku daje.
Ne hajem za izgubljene zagrljaje.
Nijedan život ne može večno da traje.
Slobodno letim u nove obražaje.
Prilika me vodi, vrpca puca,
a ja čujem samo kišne kapi
i slabašne odjeke mog srca,
koje prestaje da kuca...

Papirić (sa mojim imenom)

2008-05-15T22:23:00.003+02:00

Papirić sa imenom mojim zgužvala je ruka u grču,
kao stomak deteta kad siđe sa vrteške.
Slomila si sve, ne mareći za srču,
a papir je bačen u kutiju za greške.

Ispravi, barem, papirić taj;
napravi avione, neka polete.
Dočekaće, možda, tako svoj kraj
kao igračka za razdragano dete,

koje će ih uhvatiti dok su još u letu,
smatrati ih lepim, veselim i svojim
i znati da uzvrati toplinu detetu
na parčetu papira sa imenom mojim...

:: 04.03.2008.
:: pesma je u tesnoj vezi sa pesmom "Dete (u meni)"

It's Raining Again...

2008-04-12T11:21:00.003+02:00

Dark clouds are driftin' across the sky...
All stars are sad and moon's going to cry...
It's like the universe has never ever been bright...
The darkness yields its heaviest night tonight...

After eternity of almost everlasting bliss,
I feel unrest: it wont let me forget that kiss...
Just a few words collapsed it all to end...
Cold raindrops are puncturing me...
It's raining again...

Ah, ta biologija

2008-04-02T22:15:00.003+02:00

Anatomija,
antropologija,
fiziologija,
higijena...
Baš je gadna ova biologija!
Čeka me svake srede,
svakog petka,
podmukla kao hijena.

Homo sapiens, hominidae,
primati, sisari, hordati...
Ko bi to sve mogao znati,
ko sve to da zapamti?

Citoplazma, ćelije, tkiva splet,
jedro, jedarce sa hromozomima...
Sve dublje zalazim u mikro svet...
Koliko li tih pojmova ima?

Interfaza, metafaza,
anafaza, telofaza,
hipofiza, analiza...
Sve to treba da se uči
podrobno, izbliza.

Adolescencija,
delikvencija,
pušenje - gušenje,
endemija, pandemija...
Koliko samo ima tih lekcija!
Baš je zamorno ovo učenje.

"Skratite malo pojmove ove!",
reći će svaki đak.
"Loše utiču na senzitivne nerve,
koru velikog, i na mali mozak!"

Zbogom, juče

2008-03-27T20:27:00.005+01:00

Nebo gori čudnim, narandžastim sjajem,
uz sunce što tiho roni u horizont...
Moje misli lutaju u potrazi za krajem,
u žurbi napuštajući izgubljeni front...

Mračni kutak uma pod utiskom se širi,
da se tmurne misli ušuškaju, skuče...
Vreme je u stanju, jedino, da smiri.
Danas se lagano pretapa u juče...

Trun snega na usnama

2008-02-25T13:55:00.002+01:00

Trun snega na usnama
trgla me je iz zimskog sna,
kao meki dodir tvoje usne.
Davno izbledela uspomena...

Šta se tad desilo sa nama...?

Kao magija kad se zgusne
u vrtlogu belog roja,
kao pahulja što tiho pada,
nestala je silueta tvoja...

Gde si ti sada...?

Još jedna ptica sivog perja

2008-02-21T10:10:00.002+01:00

Još jedna ptica
              sivog perja
opušta krila
              i prepusta se struji;
i leti sa jatom,
              a večito sama...
Bezbrižno krstari nebom,
              ka oluji.

Još jedna ptica
              sivog perja
opušta krila
              i prepusta se vetru,
da je povede ka suncu...

Kad mala veverica plače...

2008-02-19T14:59:00.002+01:00

Hrastovo lišće lagano treperi.
Nestašni vetar otužno piri.
U celoj šumi rastužile se zveri.
Zeki srce lupa, ne da da se smiri...

Duboko u pećinu zavukao se meda;
liji srce mrzne, k'o da je od leda.
Slavujeve note postale su tiše;
iz oblakovog oka kližu kapi kiše.

Slučajni posetilac iznenada staće
na tužni zvuk što seče k'o mačem...
Srce boli, steže se sve jače,
kada mala veverica plače...

Reči teku

2008-02-14T21:31:00.002+01:00

Bujica.
Reči teku.
Umesto suza.
Maskenbal.
Iskrivljena lica,
strana.
Laži peku,
kao meduza.
Hrpa pogrešnih reči.
Prave, gde su?
Kao noj u pesku,
ostale su iza paravana...

Broken Things

2008-02-10T19:07:00.005+01:00

Don't bring up the broken things.
It's all over when it comes to lies...
Let it go, let them spread their wings.
Open your mouth, release all your butterflies...

Don't fight the neverending battle.
Release that last remaining butterfly...
Just forget... Let emotions to settle...
Let it go! Let the love die...

//hvala drugarici Theo za divnu ilustraciju! :**

Odluka (Sv. Save)

2008-01-27T14:14:00.001+01:00

Krst u zlatu,
ili zlato u krstu?
Dane bez brige
ili veru čvrstu?
Monaške odore
il' kraljevske plašte?
Gole kamene odaje
ili dvorske bašte?

Plemić sa slugama
ili Božji sluga?
Kratko ratno vojevanje
ili večna zasluga?
Svetost žitnog hleba,
il' bogati pir?
Viteške ratne igre,
il' nebeski mir?

Manastirske knjige
ili dvorske lude?
Da nudim sve Bogu
ili meni sve da nude?
Sa verom u krst
ili bez vere u ljude...?
Tu dileme nema,
pa nek' bude šta bude!

Odluka je pala,
nema pogovora!
Spremimo se hitro,
uskoro će zora.
Zarad višeg cilja
na tajni put se mora.
Hajde, dobri kaluđeri,
daleko je Sveta Gora...

// Ova pesma je osvojila prvo mesto na konkursu posvećenom Svetom Savi.

Gavrani

2008-01-16T15:18:00.000+01:00

Gavran crni nad kućom kruži... Sleće.
Još jedan to čini. I treći u nizu.
Još jedan par očiju sunca više videti neće.
Trenutak je sve duži... A zora je blizu.

Graktanje ptice pod kožu uranja.
Trnci struje telom. Krv se hladi...
Još jedan par očiju neće prestati da sanja.
A crna se ptica toplom dušom sladi...

Srećan Božić!

2008-01-07T19:15:00.000+01:00

Hristos se rodi!

Novogodišnja jelkica i želje

2007-12-31T01:21:00.000+01:00

Drugari, želim vam prijatan odmor i lep provod za vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika!
Sve najbolje!
Dejan

P.S. Spremio sam vam i Novogodišnji poklon: ovu jelkicu koju vidite iznad, možete preuzeti u većoj rezoluciji, prikladnoj za postavljanje na pozadinu vašeg desktopa ;)
link ka slici --> (1024 x 768)

Čestitka

2007-12-31T00:41:00.000+01:00

U zimsku noć, dok vatra pucketa,
neka ti pogled kroz prozor odluta.
Samo ćeš ti, spram celog sveta,
primetiti nešto sred mlečnoga puta.

Jedna zvezdica svetleti neće...
Sleteće tiho na tvoj dlan,
da prenese puno da želim ti sreće,
uspeha, ljubavi... i miran san...

Još jednom...

2007-12-24T01:15:00.000+01:00

Još jednom kao slepac na početku stojim,
odlučan za dalje, a tek na začetku.
Polazim na put vođen srcem svojim,
ali ne znam gde ću biti na posletku.

Još jednom emocije poprimaju krila
i ovekovečuju fragmente mog lika.
Put moj izviruje iz tamnila mastila;
na belom papiru deo mene slika.

Još jednom sklapa se slagalica misli;
duha mog nazire se silueta stanja.
No, još uvek u vazduhu neka slutnja visi
i još uvek nema punog olakšanja...

Teško je na dnu

2007-12-16T20:01:00.000+01:00

Teško je na dnu.
Život teče u snu,
dok šaka u grču
grabi ka suncu,
parčetu hleba,
spasenju sa neba...

Sva životna sila
upravlja kormila
ka ostrvu spasenja.
Juriš okolo-naokolo,
umrljan krvlju, bolom,
ili put preko stenja.

U životu okovanom jadom
duša je slepo vođena nadom
u borbu za bolji život.
Priželjkuje život drugačijeg kroja,
da mnoštvo živih životnih boja
žive umiruće sivo...

I kada dobije životnu trku,
čovek se trudi da sačuva mesto,
drži se za slamku krhku...
Zato u svemu tome često
ne vidim nikakvu svrhu...
Jer, teško je i na vrhu...

Želim...

2007-12-09T11:55:00.000+01:00

Želim
večnu sreću u vrtu detinjstva,
želim
raširene ruke u ime jedinstva,
želim
da u mraku sunce zauvek zablista,
želim
starom drvetu da opet olista.

Želim
da dete igrom večno caruje,
želim
da se boja kože zanemaruje,
želim
svim gladnima kolač da se daruje...
Želim...
Ali se želja ne ostvaruje...

Tišina...

2007-12-05T21:47:00.000+01:00

Zažmuri...
Tiho...
Duboko diši...
Opusti se...
Umiri srce,
nek život bude tiši...
Tišina govori sve...

Oživi mrak...
Oseti ništavilo...
Povedi svest
na viši nivo...
Pod okriljem tame
sve što se skrilo,
može pomoći
da spozna se život...

O.S.

2007-12-01T10:31:00.000+01:00

Evo šta nastane kad se spoje računarstvo, poezija i nervoza pred ispit :D

Čovek bez mozga i mozak bez čoveka
u samrtnom zagrljaju...
Proces je ostavljen u stanju da čeka,
dok ostali procesi beskonačno traju.

Niti tamo, niti 'vamo...
Niti svuda vijugaju!
Vremenski je planer zakazao:
ostali procesi beskonačno traju!

Tražim REQUEST za SLEEP režim,
al' je proces suspendovan...
Memoriji spoljnoj težim,
inače sam obr'o bostan!

Chat ;)

2007-11-27T16:05:00.000+01:00

Upravo sam postavio chat. Nalazi se u desnoj koloni bloga. Ukoliko želite da postavite neko pitanje, neki komentar, ili da razgovarate sa posetiocima bloga, samo napred! ;)

Predugi tren

2007-11-25T23:33:00.000+01:00

Zašto dopuštaš mašti da leluja?
Nemirni trnci nervoze nek' nestanu!
Opusti se, da ponese te struja.
Neka svi nemiri prestanu!

U jedinom trenu koji traje večno
u nedogled misli teže da se roje...
Zažmuri!
I prisloni njene usne na svoje...

Na dan arhanđela Mihaila

2007-11-21T10:31:00.000+01:00

Okupimo se oko stola u sumrak dana,
da obeležimo dan našeg arhanđela.
Spremni smo da, uz opojan miris tamjana,
izvršimo sveti čin pre skromnoga jela.

Na sredini stola slavska sveća gori.
Svi hvatamo slavski kolač. Tri put’ se okreće.
Otac se prekrsti, molitvu prozbori,
pa veštim pokretom dno kolača seče.

Unakrst sečen kolač napaja se vinom
i ljubi u čast naše krsne slave.
Trenutak je sveti obeležen tišinom...
Prekrstimo se i molimo pognute glave...

* * *

Sa zida, sa iskrom enigme u pogledu,
plamenim mačem u desnoj ruci i vagom s leva,
arhanđel Mihail štiti nas u skromnom obedu
i tajanstveno sjaji dok sveća dogoreva...

Eho

2007-11-19T12:07:00.000+01:00

Posmatram zrake sunca u stotinama kapi kiše,
dok vetar nečujno moje misli njiše...
Odjeke vremena čujem sve tiše i tiše...
Na zalasku sunca zaborav sve briše...

Odlazi... Sve na kraju odlazi...
Trenutak prolazi...
Večiti su samo odrazi,
naše siluete u plavičastoj vodi...
Hodi...
Zažmuri, i u novo sutra zakorači,
dok suton nam sunce s neba svlači,
dok noć lagano mrači prohujali dan...
Zažmuri... I krenimo u san...

Petlov rep

2007-11-16T13:49:00.000+01:00

Ekvilibrijum stvoren od čudesnog spoja
mistične moći i magije kroja,
da život boji spletom duginih boja;
dušu osveži iskrom zvezdanog roja.

U trenu maštu iz okova vodi,
na pašnjaku misli da potraži dom.
Sva čula teži da oslobodi
u harmoniji dostignutoj savršenstvom.

I nebeski dar iz dubine jarke
u jednoj kapi oslobađa um
da, vođen magijom optičke varke,
u drugoj već okusi kosmički šum.

Tek što dosegne granice sunčevog sjaja,
u staklu osetiće realnost slepu,
što klizi neumoljivo do samog kraja
da dočara magiju u petlovom repu...

Poljubac

2007-11-15T15:03:00.000+01:00

Slabašni drhtaj nemira,
šapat krila leptira,
tihi zov svemira
i sjaj zvezde...
Nežan dodir breze,
kap rose...
Osećaj svile na usnama...
I večnost se otvara pred nama...

Balada o starcu, dečaku i moru

2007-11-14T12:03:00.000+01:00

Na velikoj visini, nad sinjim morem, galeb kruži.
Pod njim, samotni čun u morskom beznađu plavom.
Starac i dečak. Ribar se trudi dečaku znanje da pruži.
Dečak sluša. Starac, već svladan umorom, pognuo glavu.

Iskustvo je veliko, teško se prenosi, ali starac pokušava.
Zna da, od sada, moraju zajedno da se bore.
Neizvestan je život na moru, strašna je neman plava,
treba dečaku preneti znanja da vodi borbu s morem.

Pučina je strašna. Daleko su od pitomog žala.
Tajne mračne u sebi krije, strašne se zveri u njoj gnezde.
Dubine progutale užarenu kuglu. Noć je već pala.
Starac umoran leži u čunu. Zamišljen, posmatra zvezde.

Udiše duboko morski vazduh slani. Zna, vreme je.
Otkriće dečaku nit tajne života. Mora tako biti.
“Dečače, pogledaj zvezde. Svako svoju zvezdu poseduje.
Zvezda sjaji kad ti sjajiš. Do kraja života će te pratiti.”

“Dečače, uzdaj se u zvezde! Samo, nemoj da se izgubiš u roju...”
Noć je duboka. Dubine tamne prete. Starčev glas lagano podrhtava.
“Dečače, ovo zapamti. Sebično čuvaj zvezdu svoju...”
Glas je utihnuo, oči se sklapaju. Starac žmuri. Čini se, spava...

U beskrajnom roju retko ko primeti. Jedna zvezda izgubila je sjaj.
Jedna suza iz dečakovog oka kotrlja se da da svoj doprinos moru.
Dečak shvata da starac je završio. Predavanju je kraj.
Starca više nema. Ostao je sam. Sam će od sada da čeka zoru...

Tropiko

2007-11-14T11:11:00.000+01:00

Zarobi moć kapi kokosovog mleka
       na vrhu svog jezika...
Upregni zov timpana,
       nek utihne jeka!
Na vrelom pesku,
       u smiraj dana,
oseti šum talasa,
       što miluju ti stopala,
doživi fresku
       koju nižu u plićaku...
Dozvaće te slika
       negde iz daleka...

Nek palma zamaše
       otpozdrav glasu
što ga s kraja mora
       nosi kap u talasu...
Oživi tu poruku
       u nekom drugom svetu...
Pokušaj da shvatiš
       neko drugo vreme...
Prihvati tu ruku
       što ti se pruža!
K’o makovo seme
       doživi planetu...

Zažmuri... na usne prisloni more...
       u večnoj soli okusi med.
Oživi svitanje neke tuđe zore
       kad svetost mira dođe do vrhunca...
U pozdrav daljinama
       nekog drugog sveta
zarobi u beskraj kapi
       tihi poj gitare...
I kapi sa dlana
       duni, nek ispare,
na krilima vetra,
       u plamenu sunca...

Za početak :)

2007-11-14T00:00:00.000+01:00

U "kraćim" crtama :)

* o meni *
Rodjen sam 28. oktobra 1986. godine, u Nišu, Srbija. Završio sam elektrotehničku školu "Nikola Tesla" u istom gradu i nastavio sa "strukom" (računarstvo) na Elektronskom fakultetu, takođe u Nišu.
Iako na prvi pogled čudna kombinacija, interesovanje i za računare i za pisanje stvara se još u ranijim razredima osnovne škole. Sve je krenulo naivno, dečijim pesmicama, da bi se kasnije ispoljilo kroz "ozbiljniju" i u simboliku uvijenu poeziju i (naučno) fantastične priče. Pred završetak osnovne škole sam učestvovao na nekolicini konkursa dečije poezije; osvojio sam i nekoliko nagrada (uglavnom "zlatna sredina", drugo mesto :) ), što je navelo mog oca na ideju da sakupimo 50-ak mojih pesama u zbirku i izdamo je. Pred kraj osnovne škole u samostalnom izdanju izlazi zbirka dečijih pesama "Svaštara na par strana". Nekoliko mojih pesama i priča takođe je objavljeno i u časopisima (školski časopis "Krilata mladost" i popularni časopis za osnovce, "Dečije Novine"), kao i na nekolicini Internet sajtova.
Za vreme srednjoškolskih dana pisanje postaje "ozbiljnije" i manje učestalo. Osvojio sam nagradu na školskom konkursu povodom dana Sv. Save, dve godine za redom (druga nagrada, zatim i prva) i time se moje učestvovanje na konkursima završava.

* zašto blog? *
Kako su moje pesme iz naivnih dečijih stihova prerastale u nešto ozbiljnije, tako se smanjvao i broj novih pesama. Mnoge pesme umrle su na začetku, jer često nisam zadovoljan stihovima koje napišem. Neke sam i sačuvao, iako nisam potpuno zadovoljan napisanim. Iz tog razloga još uvek smatram da nemam dovoljno pesama za neku novu zbirku. Pored toga, smatram da je izdavanje zbirke pesama svojevrsna avantura (naročito na ovim prostorima :) ), za koju trenutno nemam dovoljno energije, a ni vremena. A želim da neke svoje "ideje" podelim sa vama... Spojivši ljubavi prema pisanju i prema računarima došao sam na ideju da malo blogujem.
Nadam se da će vam se dopasti ono što budete čitali na ovom blogu... ;)